Narodni poslanik

maska_showNarodni poslanik je prva Nušićeva komedija, koju je napisao sa svega 19 godina i odmah je bilo jasno da je u pitanju pisac koji ima dara za komedije,a li isto tako odmah je naišao na sukob i neodobravanje vladajućih političara, što će ga pratiti skoro ceo život. Njegova komedija čekala je na prikazivanje 10 godina. Nušić je, pored Sterije i Koste Trifkovića, treći srpski komediograf čija su dela i danas prisutna u pozorištima i dopadljiva ukusu savremene publike, drugim rečima, i dalje su aktuelna bez obzira na vreme koje je proteklo od njihovog nastanka do naših dana.

Nušićeve komedije teško se mogu svrststi u određeni tip jer u svakoj od njih ima i komedije karaktera i komedije situacije i komedije naravi. Takođe, čak i u najboljim od njih (Narodni poslanik, Sumnjivo lice, Gospođa ministarka...) ima elemenata vodvilja, pa čak i burleske, koji spadaju u tzv. nižu komediju. Međutim, ni sam Nušić nije voleo da deli humor na niži i viši i priznavao je da piše, pre svega, zbog smeha. Znači, smeh je osnovni pokretač, činilac i razlog ovih komedija. Kod Nušića ne postoji ni nešto što se zove „tipski likovi“. Ovo je pojam nasleđen još iz antičkih komedija, u kojima se uvek javlja, recimo, tipičan tvrdica, hvalisavi vojnik, licemer, kurtizana, itd.  Takav lik je uvek samo tu da  ukaže na neku društvenu manu i da se ona izvrgne ruglu. Kod Nušića nema takvih likova, ali on ukazuje u svojim delima na društvene mane tako što uzima za likove male ljude, činovnike, gazde, predstavnike mlade buržoazije iz palanačkih sredina i prikazuje neke njihove osobine koje smatra lošim, ali ni tada on ne postupa grubo prema svojim likovima, jer oni su i dalje publici/čitaocima simpatični i zabavni.

Narodni poslanik je komedija u tri čina. U prvom činu upoznajemo se sa situacijim koja vlada u kući Prokića i već nam tad postaje jasno da Jevrem Prokić ima političke ambicije, da je pripadnik režimske stranke koja ima prevlast i moć u toj maloj palanci u kojoj se radnja odvija i da će se dalje odvijati nešto po pitanju Jevremovog napredovanja u politici. U drugom činu odigravaju se glavni delovi komedije, Jevrem se odlučuje da se upustii u političku borbu i i agitaciju, angažuje ljude koji vole da spletkare i podmeću, a koji su na mestima činovnika u lokalnoj opštini i mogu mu pomoći, uz propisnu nadoknadu, naravno, da dobije pristalice i glasače i ode u Beograd kao narodni poslanik. U trećem činu odvija se dalje Jevremov rad na proklamovanju sebe kao budućeg kandidata, ali je prikazana i njegova borba i nedoumice sa samim sobom da li je to uopšte dobro, da liće moći on, koji je sklon tremi i „vezan“ da se oslobodi u skupštini. Pa zatim, tu je i pitanje odnosa sa zetom, kako je moguće da mu zet bude opozicionar i da dele krov a politički se mrze. Treći čin donosi i razrešenje cele te spletkaroške igre i završava se u duhu priče „pravda je zadovoljena“ jer je pobedio Ivković, koji je ipak bio pošteniji kandidat u 0voj igri, a Jevrem se zadovoljio time da u Beograd ode kao poslanikov zet ako već sam nije poslanik.

Što se tiče glavnog junaka, Jevrema Prokića, znamo da je on „gazda Jevrem“ iz jedne male srbijanske palanke, da je sredovečan čovek, otac i muž stasale devojke, da ima dućan i da mu se „pomalo i preliva“. Zašto bi onda takvom čoveku, koji ima sve udobnosti života i ispunjeno vreme, bilo potrebno da se kandiduje i upušta u politiku, koju pri tom, baš i ne razume? Korist, čista korist, slava, klicanje mase. Na kraju krajeva, svi ljudi imaju neku slabost. Samo, neki ljudi tu slabost kriju, ili se bar trude da je kriju, a Jevrem to ne čini. On otvoreno govori o koristi jer nema svesti o moralu. Ako je moral svest o dobru i zlu, Jevrem tu svest nema, kao ni drugi likovi. Recimo, tu je Sekulić, policijski pisar, kao i Sreta poznat kao Sreta Numera. Njih dvojica su ljudi koji pripadaju državničkom, birokratskom aparatu, ali obojica „imaju rep“. Za Sretu se zna da je protiv njega vođen postupak jer je skrivio nešto u službi, zato je i dobio nadimak Numera, po broju svog predmeta. Međutim, kao i svi snalažljivi ljudi, on je uspeo da nađe sebi mesto u tom činovničkom aparatu u unutašnjosti i tu je nastavio da se bavi prevarama, ucenama, zatajivanjem akata i informacija koje mu ne odgovaraju i širenjem glasina putem raznih dopisa i feljtona, koristeći pri tom razna „umetnička“ imena da bi sakrio identitet (Rišelje, Mirabo…).

Sekulić je prvi čovek do načelniika, čovek kome je sve moguće uraditi i ne postoje granice, samo ako je za to nagrađen kako treba. Sam priznaje da njegova fioka može da proguta akta koja nisu odgovarajuća i mogu da štete nečijem ugledu (recimo informacija da je Jevrem prodavao špiritus).Iisto tako, može da napiše krivice i tužbe koje ne postoje ako mu je to u interesu:

“ Povadio sam vidiš, iz akata sve krivice, i one koje su otišle već u akta i one koje nisu još ni došle do akta, sve, sve. Pa onda licitacije, intabulacije, procene, propise, zabrane, prenose i uopšte takve stvari sve ću te grlice sad da hvatam na „kratak poziv“ sa tri crvene štrikle. Pa kad mi dođe, a ja tek: „E, grlice moja, ti kanda imaš neku procenu, a? A, ovaj, za koga ti, prepelice moja, misliš da glasaš, je li za gazda-Jevrema Prokića, a?“

Zanimljivi su likovi Spire i Spirinice, Jevremovog pašenoga i svastike. Oni su jedan stariji bračni par koji je stalno u raspravama i u želji da što više kažu. Od te silne želje jedno drugo stalno prekidaju i govore šta je onaj drugi mislio i hteo da kaže, a u stvari ni sami nisu sigurni u to jer se ne slušaju, bitno im je samo da govore i imaju slušaoce. U komedijama su česti ti likovi koji dolaze u paru (čak su im i imena slična) i zapravo su kao dve kopije koje su tu da nadopunjuju jedna drugu, mada su u stalnim prepirkama i borbi za reč i jedno drugom međusobno završavaju rečenice.

Ženski likovi su ti koji ovde uspešno završavaju poslove. Pavka je prava palanačka domaćica i majka kojoj je cilj da uda kćerku u dobru kuću, što je i uspela. Danica je pametna i snalažljiva devojka koja jedina ostaje bistre glave dok su svi  zaluđeni Jevremovom kandidacijom i kuju planove za budućnost. Ona jeste radila protiv oca u smislu podmetanja govora, ali sve je to uradila ne bi li spasla, pre svega svoju budućnost, pa onda i majčinu i očevu, jer za Jevrema je stvarno bolje da se ostavi politike i vrati se onome u čemu je uspešan i dobar – trgovini. Danica je lik kojem se ne smejemo, isto kao i lik advokata i Daničinog zaručnika Ivkovića. Ne smejemo im se jer oni imaju jasnu predstavu o tome šta je dobro, a šta loše i ne prelaze te granice. Ivković nije posezao izmišljanju priča i klevetanju svog protivkandidata, čak mu je bilo žao da pristane na Daničin predlog o podmetanju druog govora, jer nije želeo da Jevrema toliko ponizi i povredi.

Osnovna tema ove komedije jeste politička – biranje narodnih poslanika u Srbiji u Nušićevo vreme, ali prepliće se i sa porodičnom temom: udaja devojke u palanačkom gradu i sve situacije kroz koje ona i porodica prolaze prilikom prosidbe i veridbe.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s