Тема, мотив, фабула и сиже

Тема је реч грчког порекла у значењу „оно што је постављено”. Тема представља јединствено значење дела, заснива се на чињеници да књ. дело нешто значи и да његово значење мора бити јединствено. Тема, с једне стране, показује да се дело односи према нечему некњижевном, прама стварном свету, а с друге стране је треба схватити као јединствену смисаону целину која се може поделити на главе, поглавља и певања. Тему појединих дела је тешко одредити, јер не може се све што је у делу речено свести на неку општу тврдњу. Навођење теме неког дела је увек уопштено и неодређено. Наслов књ. дела обично упућује на тему, а често је и најсажетије изражава, нпр. Одисеја упућује на тему епа – Одисејевог пустоловног путовања до домовине.

Мотив је реч латинског порекла у значењу подстисај, покретач, разлог. Мотив је најмања тематска јединица која задржава релативно самостално значење у оквиру теме. Бројност мотива, као и њихов начин повезивања, зависи од књ. врсте којој дело припада. Па ако је дело мањег обима, нпр. лирска песма, детаљно ће се анализирати сваки мотив, а ако је реч о делу већег обима, нпр. роман, анализираће се само типични мотиви. Разликујемо постојање динамичког мотива, као мотива који покреће радњу напред, смењујући једну акцију за другом и статичког мотива који само слика неку ситуацију остављајући радњу на оној тачки на којој је била и раније. Мотив се у теорији књ. може третирати и на друге начине, па се тако може сматрати типично животном ситуацијом о којој дело говори или као мања тематска јединица која се може препознати у многим књ. делима, нпр. мотив сна.

Фабула – реч латинског порекла у значењу прича. У теорији књ. означава низање мотива повезаних према начелу „оно што се даље десило”. Како многа књ. дела обрађују узајамно повезане догађаје, таква дела се лако могу препричати, а управо се у свакодневном говору за тај процес користи израз „препричати садржај”. Препричати садржај, нпр. крими романа значи препричати ток догађаја од тренутка кад се злочин десио док се не пронађе убица. Међутим, појам садржаја се не сме изједначити с појмом фабуле. Садржај се односи на све што књ. дело садржи, а то није само радња, већ и мисли и осећања, па је зато садржај шири појам од фабуле, која се ограничава на низање догађаја.

Сиже је реч француског порекла и значи предмет, повод, садржај. Сиже се односи на начин на који је један низ догађаја представљен у тачно одређеном делу. Тада фабула означава низ догађаја повезаних узрочно – последичним везама који служе као стварна основа за само дело. Фабула је оно што се приповеда, а сиже је начин на који се приповеда. Неки теоретичари књ. не прихватају разлику између фабуле и сижеа, па је по њима фабула низ догађаја, прича омеђена почетком и крајем. Може се закључити да фабула и није нужна за само књ. дело, па ће тако постојати дела која не описују никакав догађај, већ само нижу мотиве по начелу асоцијације. Тада дело припада тзв. нефабуларним књ, врстама, као што су лирске песме или есеји. Многа опсежна дела садрже низ догађаја које је тешко објединити јединственом фабулом. Тада се говори о фабуларним низовима који су узајамно повезани у целину.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s