Лирски субјекат и приповедач

Свако књ. дело је неко изрекао или написао да би га неко други слушао или читао. Књижевност је увек неки однос између аутора и публике, тако да  књижевно дело, аутор и публика чине основе анализе књ. дела и сваки од ових појмова може се разврстати, издвојити и посебно размотрити. Што се аутора тиче, могу се издвојити  његове социјалне и психолошке особине, квалитет и степен образовања, разлози због којих пише и сл. Што се публике тиче,  могу се поставити питања њене бројности, зашто и која дела чита, а нарочито питања укуса.  За анализу самог дела није битна личност аутора колико је битан начин на који се он обраћа публици. Постоје дела у којима се аутор не обраћа директно публици, нпр. драма, као и она у којима се чини  да се аутор обраћа непосредно читаоцу, нпр. лирска песма. Тај начин обраћања аутора публици нарочито је развијен у тзв. наративним врстама, јер се ту обавезно налази приповедач који ће се директно или посредно обраћати публици. Приповедач се не сме никада изједначити са аутором, јер је и он сам личност која књ. дело обликује.  Приповедач је увек творевина дела, па чак и онда кад наступа као аутор, тј. кад изгледа као да аутор приповеда властити догађај. У том случају приповедач представља само један аспект дела, јер кад би аутор приповедао свој доживљај, онда то не би били књ. дело, већ истинит или лажни приказ из живота. Улогу приповедача може преузети и лик у делу. Приповедач може бити лице које нас на почетку дела уводи у саму радњу као сведок догађаја или носилац неке посебне перспективе, погледа на испричани догађај. Тада је то обично животиња или ствар. Приповедач такође може бити поуздан, тј. личност која познаје  и ликове и догађаје којима прича и према којима има објективан став. Исто тако постоји и непоуздан приповедач, а то је онај чији је став до те мере субјективан да му читалац не може веровати више но  другим ликовима.

Приповедач у поезији назива се лирским субјектом. То је онај глас који нам се обраћа у песми, сам песник, и износи нам своја осећања. Његова позиција је врло субјективна, што и сам термин каже, а то и није изненађујуће кад знамо да је  у лирици осећајност једна од најбитнијих одлика. Он се разликује од приповедача у томе што увек говори у садашњости и у 1. лицу, тј. говори у своје име и износи своје мисли, тежње, осећања.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s