СИНТАКСИЧКЕ ЈЕДИНИЦЕ

Комуникативна реченица (реченица у ширем смислу)

То је синтаксичко-комуникативна јединица којом се исказује целовита порука. То је реченица пише се с великим словом на почетку и тачком на крају. Нпр. Време се пролепшало и разред је отишао на излет.

Предикатска реченица (реченица у ужем смислу)

То је јединица формирана од глагола у личном облику употребљеног у функцији предиката.

Комуникативна реченица је шири појам јер она у свом саставу може имати једну предикатску реченицу: Време се пролепшало; или више њих, нпр. две: Време се пролепшало и разред је отишао на излет.

Реч

Реч је најнижа синтаксичка јединица. За синтаксу је то елементарна, тј. проста, недељива, нерашчлањива јединица. За синтаксу  су битне речи као лексеме, али и врсте речи, јер од тога зависи синтаксичка функција. Променљиве речи су увек у реченици употребљене у неком облику, падежу, и према томе се одређује њихова функција у исказу. Зато у синтакси реч значи лексему одређене врсте у одређеном граматичком облику који је у вези са њеном употреби у реченици.

Синтагма

Важна особина именица, придева, прилога и глагола јесте да њихово значење може бити допуњено или одређено значењем синтаксичких јединица које се везују за њих. Тако настаје посебан тип синтаксичке јединице који се зове синтагма. Све синтагме састоје се од два или више конституената (чланова), нпр. именичка синтагма  „занимљива књига“. Централни конституент је именица књига,и то је центар синтагме, а придев „занимљив“ је зависни члан.

Зависне и независне реченице

Независне реченице образују систем јер се деле на врсте. Али и зависне реченице чине систем. Оне улазе у састав независних реченица и да би се лакше повезао њихов садржај са значењем више реченице, оне су типизиране у врсте: временске, начинске, узрочне, условне, изричне, односне, месне, допусне, намерне и поредбене. Зависна реченица је виша реченица од синтегме, па после ње долази независна реченица и на врху је комуникативна реченица.

Субјекатско-предикатска реченица

Типичан облик реченице је предикатска реченица, тј. реченица формирана од глагола у личном облику употребљеног у функцији предиката.

Постоје и специјалне независне реченице које немају предикат: Ево аутобуса!

Реченице у ужем смислу деле се на:

  1. Предикатске реченице:

А) са личним глаголима: најчешће имају активну субјекатско-предикатску конструкцију; Отишли смо у позориште.

Б)са безличним глаголима: увек се реализују као безличне реченице; Свитало је.

2.  Специјалне независне реченице: Ево  аутобуса!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s