РЕЧЕНИЦА И ЊЕНИ ДЕЛОВИ (ЧЛАНОВИ)

Субјекат и предикат су главни реченични конституенти. Субјекат је именичка јединица у номинативу којом се означава носилац ситуације именоване и приписане предикатом.

Предикат је глагол у конгруентном потврдном или одричном личном облику којим се именује, конкретизује и приписује субјекту ситуација означена реченицом.

Глаголски и именски предикат

Глаголским предикатом се именује, конкретизује и приписује ситација означена реченицом; то је глагол у личном облику: Иван трчи.

Када се субјекту приписује нека особина или својство, употребљава се именски предикат: Иван је вредан.

За садржај именског предиката битан је именски део предиката, а то је придевска или именичка јединица (вредан). Глаголски део предиката чини глагол „јесам/бити“ (је), који нема посебно значење него само повезује именски део предиката и субјекат. Зато се за глаголски део предиката каже да врши функцију копуле или споне, а функција именског дела предиката зове се предикатив.

Именски предикат = копула(спона) + именски копулативни предикатив

Допуне: прави и неправи објекат

Прави објекат је именичка јединица којом се допуњава прелазни глагол. Налази се у облику акузатива без предлога: прескочио је ограду.

Прави објекат може да има и две своје варијанте: партитивни и одрични прави објекат и тада се именица налази у генитиву: Узми колача; Није рекао ни речи.

Неправи објекат је именичка јединица којом се допуњава непрелазни рекцијски глагол (јер постоје глаголи којима треба допуна, али именица није у акузативу, него у неком другом падежу).

Најчешћи облици неправог објекта:

Од + генитив: одучити се, одвићи се од пушења

У + акузатив: сумњати, заљубити се у некога

Са + инструментал: почети, наставити с учењем

За + локатив: чезнути, жалити, туговати за нечим.

Прилошке одредбе

То су јединице с прилошким значењем којима се пружа додатна информација о месту, времену, начину, узроку, итд. реализације ситуације означене реченицом.

Јасна обично купује књиге у овој књижари.

Обично – одредба начина

У овој књижари – одредба места

Иван је јуче телефонирао Марку због утакмице.

Јуче – одредба времена

Због утакмице – одредба узрока.

Апозитив и апозиција

Апозитив је придев или придевска синтагма конгруентна у роду, броју и падежу са именицом којој се додаје: Милан, УМОРАН ОД ПЕШАЧЕЊА; сео је да се одмори.

Апозитив може бити и именичка јединица у квалификативном падежу:

Јаснина мачка, длаке накострешене од страха, сакрила се под кревет.

Апозиција је именичка јединица у истом падежу као и именица којој се додаје:

Београд, главни град наше земље.

Причали смо са Миланом, Зорановим млађим братом.

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s