ЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ

То су реченице које нису самосталне и улазе у састав виших јединица – независних реченица.

Имају разна значења:

Именичку вредност имају изричне и именичке односне реченице

Придевску вредност имају оне зависне реченице којима се пружа информација о неком именичком појму и које се најчешће употребљавају у функцији атрибута или апозитива, а то су придевске односне реченице.

Прилошку вредност има највећи број реченица; месне, временске, узрочне, условне, допусне, намерне, последичне и поредбене. Оне најчешће имају функцију одредби. Обележја зависних реченица суразни зависни везници и замрнице, прилози и сл: кад, док, пошто, који, какав, куда…

Изричне реченице

Оне изричу садржај неке ситуације, најчешће имају функцију правог објекта и деле се у три врсте.

1.Изричне реченице у ужем смислу које само изричу неки садржај: рекао је да/како ће доћи. Препознајемо их по везнику да, како.

2.зависноупитне – Зоран ј питао ко је добио награду. Обележја су разне упитне речи: да ли, ко, кад… а зову се тако јер имају облик упитне реченице, али не и функцију.

3.волунтативне – оне које допуњавају глаголе модалног значења: волети, предлагати, молити, желети… Обележје: да + презент: Желео је да студира право.

Функције:

Неправи објекат: Иван је размишљао о томе да упише право.

Изрични атрибут: захтев да се све књиге врате у библиотеку

Допунски зависни члан придевске синтагме: свестан да је погрешио

Односне реченице

Њима се приписује садржај неком именичком појму на који се односе. Обележја:

Упитно – односне заменице и прилози: који, чији, какав, где, кад…

Најчешће су у улози атрибута или апозитива.

Атрибут: Подигао је ону руку у којој је држао писмо. Овде односна реченица им арестриктивну функцију, јер нам каже која је то од две руке.

Апозитив: Подигао је десну руку, у којој је држао писмо. Зна се која је рука подигнута, само се пружа додатна информација о ситуацији.

Односне реченице имају и функцију субјекта, и то су реченице са заменицама ко и шта: Ко рано рани, две среће граби; Што можеш данас, не остављај та сутра.

Месне реченице

Имају прилошко знашење и најчешће су у функцији одредбе мест. Обележја: где, куда, одакле.

Ниче где га не сеју.

Ишао је куда га ноге носе.

Временске реченице

Имају прилошку функцију и користе се углавном као одредбе времена. Обележја:

Кад, док, чим, пошто, пре него што…

Кад стигнем, јавићу ти се.

Узрочне реченице

Оне су одредбе узрока, а обележја су им: јер, зато што, пошто, будући да: Пошто нисмо имали виће новца, купили смо јој само цвеће.

Условне реченице

Имају функцију одредбе услова, а обележја су им: ако, уколико, ли , кад, да, али и глаголски облик који је у њима употребљен.

Ако добијем/будем добио премију, купићу ауто. Реални услов

Кад бих добио премију/Да добијем премију купио бих ауто. Потенцијални услов

Да имам ауто, не бих играо на лутрији. Иреални услов

Да сам добио премију, купио бих ауто. Иреални услов.

Допусне реченице

Оне имају допусно значење, тј. показују да се ситуација  означена вишом реченицом ипак врши упркос ономе што значи допусна реченица. Имају функцију допусне одредбе, обележја су им: иако, премда, мада.

Иако је пожурио, закаснио је.

Намерне реченице показују сврху или циљ предузимања радње у вишој реченици. Имају функцију одредбе циља; обележја: да+презент или потенцијал и како са потенцијалом и ли са одричним потенцијалом:

Да стигне/би стигао на време, узео је такси.

Како би/ не би ли стигао на време, узео је такси.

Поредбене реченице

Оне казују начин реализовања неке ситуације или квалитет и степен неке особине, и то тако што пореде два појма. обележја су им: као што/како, него, но што, него, но да.

Ове реченице могу имати функцију поредбене одредбе, онда кад се појмови пореде по једнакости:

Поступио је онако како/као што су му рекли.

Ове реченице могу бити и поредбене допуне кад поредимо предмет по неједнакости:

Тај филм је бољи него/но што мислиш.

Последичне реченице

Њима се карактерише начин реализовања неке ситуације, или квалитет и степен неке особине тиме што се исказује шта је последица тога. У вишој реченици обично постоји корелативни  прилог тако, толико или заменица такав, толики, који уводе последичну реченицу. Последична реченица има функцију последичне допуне, а обележје је везник да.

Зоран тако вози ауто да му се сви диве.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s