СТИЛСКЕ ФИГУРЕ

То су посебни облици изражајних средстава самога језика, нарочито карактеристични за песнички језик. Оне су, зправо, различита одступања од уобичајене употребе језика, у којима се уобичајено значење речи мења, наглашава или шири. Грци су у реторици проучавали фигуре, сматрајући да се њиховом свесном употребом богати језик. Антички теоретичари разликовали су фигуре и тропе. Много прецизнија подела фигура је она на језичке и мисаоне фигуре. У прву групу спадају оне везане за облик и звук поједине речи, а у другу фигуре везане за њено значење. Данас се и фигуре и тропи сматрају припадницама исте групе и одређују се као стилске фигуре.

Фигуре дикције

Асонанца – од латинске речи одјекивати, звучати у складу. Она представља понављање истог вокала унутар реда, чиме се појачава звучна компонента, а тиме и експресивност језика. Пример: све језеро све зелено – вокал е

Настаје ради постизања одређеног звучног угођаја или гласовних ефеката. Јавља се у неким изрекама, нпр: око соколово – вокал о и у поезији, где се постиже еуфонија или благозвучје.

Алитерација – од латинских речи ad – близу и littera – слово. У стиху представља један од фактора ритмичке организације стихова у виду понављања истих сугласника и сугласничких група у низу речи, нарочито у иницијалном положају. Више се користи у пословицама и поезији него у прози. Пример:

Ој дјевојко, драга душо моја – сугл. Д. Најизраженија је алитерација у акцентованим слоговима на почетку речи кад се јавља као један од фактора метричке организације стиха.

Ономатопеја – од грчке речи onoma – име и poiei – чиним, стварам.

То је творба или употреба гласовних скупова којима се настоје имитирати или репродуковати неки природни звуци. То је транспозиција неартикулисаних крикова и буке у артикулисан говор. Пример: И цврчи, цврчи цврчак на чвору црне смрче – цврч.

Анафора –  од грчке речи у значењу понављање, довођење у везу. То је понављање исте речи или групе речи на почетку више стихова или строфа у поезији, одн. више речи или реченичних делова у прози. Пример:

Гробље је земља којом се ходи,

Гробље је вода којом се броди

Гробље – врти и градине

Гробље – брда и долине.

Епифора – од грчке речи у значењу додатак, понављање. Представља понављање речи на крају стиха или реченице, супротно анафори. Пример:

Ђади ваши родише се тудијер,

Оци ваши родише се тудијер,

И ви исти родисте се тудијер.

Симплоха – од  грчке речи у значењу сплетање, загрљај. Ова фигура дикције представља спој анафоре и епифоре, подразумева понављање исте речи и на почетку и на крају стиха. Пример:

Донећу ти цвеће наше крви,

Донећу ти небо наше крви.

Палилогија и анадиплоза. Ова два појма терминолошки нису одвојена, то је фигура дикције у којој се речи понављају с краја на почетак идућег стиха. Пример: Врати мо моје крпице,

Моје крпице од чистог сна.

Парономазија- стилска фигура у којој се речи различитог значења повезују по звучној сличности. Пример: Шта ме сеца са месеца?

Етимолошка фигура – она представља спој истокоренских речи у стиху:

бој бити; љубав с којом га љубе; то је купљено и откупљено.

Полиптотон – у истом се стихи понављају исте речи, али у различиттим граматичким облицима: песма над песмама; врана врани очи не копа.

Фигуре конструкције

Инверзија – од латинске речи у значењу окретање, искретање. Представља обртање устаљеног, очекиваног реда речи или реченица да би се посебно истакла нека реч или реченица. Била је доминантна у доба барока, рационализам је одбацује, а романтизам је наново рехабилитује. пример: на Дрини ћуприја.

Реторско питање – то је фигура која се добија кад се једна мисао каже у облику питања на које није потребно дати одговор јер се он подразумева, већ служи да истакне пишчево узбуђење.  А такође подстиче узбуђење и код читаоца као што га тера и на размишљање. Пример:

Ко ми те штеди, ко ли ми те брани

Од гладних птица, моја муко тврда?

Елипса – од грчке речи у значењу изоствљање. Подразумева изостављање делова реченице који су према синтаксичким правилима нужни, али је и без њих реченица разумљива. Пример:

Власи одасвуд, пушке, ножи!

Коња, коња, Хасо, коња!

Асиндет – од грчке речи у значењу неповезано. Настаје низањем израза при чему су везници изостављени. Пример:

Гвожђе, оков, коноп, ноже,

Палу, колац, огањ грозни,

Угље врело и сто мука.

Полисиндет – састоји се у понављању истих или различитих везника између неколико речи у реченици или стиху. Пример:

Продиру кроз камен, земљу, тмину рјечну

Плијене И носе И ниште И бију.

Фигуре мисли

Поређење и антитеза

Поређење или компарација је фигура мисли којом се неко својство, стање или деловање доводи у везу, објашњава или чини ближим неком познатом својству. То је повезивање два појма на основу сличности. Упоређени појмови називају се поредбни корелати, а својство по ком се пореде поредба. У поређењу се издвајају три члана:

Оно што се упоређује – компарандум

Оно с чим се пореди – симиле

Заједничка особина.

Упоређени појмови се везују помоћу речи: као, попут, нлик, на, сличан. Ове речи називају се поредбеним копулама које могу али не морају да постоје. Пример:

И тај поглед к’о кам да је неки

Падао је на мене и снове.

Антитеза – посебна врста поређења које се заснива на супротности. То је супротстављање два или више појмова упадљиво супротних особина, пример:

Сит гладном не верује.

Словенска антитеза – трочлани састав:

У првом члану се у виду питања  или констатације набрајају предмети или појаве од којих сваки има нечто слично са предметом који се пореди. Затим се исти ти предмети или појаве набрајају у виду негативних одговора да би се на крају изричито указало на појаву која се пореди.

Шта се бјели у гори зеленој,

Да л’ је снијег, да л’ су лабудови?

Нит је снијег  нит су лабудови,

То је шатор аге Хасан – аге.

Иронија – од грчке речи у значењу претварање. То је фигура која речима даје супротно значење од оног које оне имају, а то супротно значење извире из контрастне ситуације у којој  се дата реч или појам намерно доводи у несклад с контекстом. Пример:

Да, да, ти си најпаметнији!

Парадокс – термин античког судског говора, кад је предмет противречан правном осећају, кад се сумња у право странке. Данас је то термин који означава на први поглед противречност али у суштини носи дубоку тачност и тако упозорава на свој скривени смисао. Нпр. Сократова чувена реченица: „Ја знам да ништа не знам”.

Оксиморон – термин античке реторике којим се означава повезивање два појма упадљиво супротних значења.

Пример: Живи леш.

Јавна тајна.

Хипербола – преувеличавање особина предмета или интензитета радње, једна врста поређења. Честа у свакодневном говору, јер се њом изражава неки емоционални став: Рекла сам ти то сто пута.

Литота – наглашавање нечега кроз негирање његове супротности. Пример: Тај проблем ми није непознат. Реч је о привидном слабљењу исказа које има за циљ да се његов  стварни смисао појача.

Градација – фигура која означава песничко средство за појачавање снаге исказа. То је фигура понављања која је сачињена од низа реченица или исказа, где следећа реченица понавља делове претходне, по правилу њене последње речи. Пример из Сида: Иди, трчи, лети, освети нас!

Освети!

Фигуре речи

Метафора

Она настаје у процесу упоређивања два појма по сродности, а заснива се на пренесеном значењу речи и преношењу појмова из једне области живота у другу. Често се објашњава као скраћено поређење, чиме се објашњава процес њеног настајања: место речи којом се пореди употребљава се реч с којом се пореди: змијо једна („ти си као змија”). Метафора је најсложенија фигура јер на други појам  преноси не само основно значење него и низ других пратећих особина.  Пример: Зуби као бисери. Белина је доминантно својство, али и облик, величина, распоред… Постоји више врста метафоре:

Лексичка метафора: то су речи и изрази који  се више не третирају са пренесеним значењем, нпр: зупци на чешљу, глава ексера.

Баналне метафоре: оне које су од дуге употребе избледеле и не остављају никакав утисак: зуб времена, бујица речи.

Шаблонске метафоре: честе у језику новинара, политичара: крупни кораци развоја.

Метоноимија – фигура у којој се  веза између два појма  не остварује на основу њихове супротности или сличности, већ на основу њихове логичке зависности:

Кад устане кука и мотика.

Живи од својих 10 прстију.

Синегдоха – подврста метонимије, а заснива се на замењивању два појма по количини, део се узима место целине, нпр. коњске ноге пољем одмакоше; једнина уместо множине или одређени број уместо неодређене количине: Вук длаку мења, али ћуд никако.

Симбол – ознака апстрактних појмова помоћу конкретних предмета. Симбол има конкретну, материјалну ознаку . реч којом упућује на савим одређен, апстрактан појам, нпр. лисица – лукавство, голуб – мир. Симбол се често може проширити на цело дело, па тако имамо песме симболе: „Грм” Војислава Илића или „Сунцокрети” Јована Дучића.

Алегорија – фигура изрицања мисли помоћу замене појмова и у обрнутом значењу речи. Она најчешће настаје ако метафору продужимо на целу слику, на више стихова или строфа. Пример: Вила гнијездо тица ластавица,

 Вила га је за девет година,

а јутрос га поче да развија.

Еуфемизам – врста метонимије. Јавља се кад се место правог израза за нешто ружно употреби блажи израз: лишити слободе – ухапсити.

Заобилазити истину – лагати.

Синестезија – врста метафоре, опис чулне перцепције у којем се осети једног чула изражавају категоријама другог чула. Пример: хладни поглед, мукла ноћ, танак глас.

Персонификација – фигура у којој се природним појавама, неживим стварима, апстрактним појмовима, животињама, биљкама и сл. придају људске особине, вештине, знања. Пример: пучина плава спава.

Парабола – слична је алегорији, али се од ње разликује по томе што је у њој приказано људско делање као илустрација неке више истине, док су у алегорији јунаци носиоци апстрактних идеја. Најпознатије су библијске параболе: (о блудном сину, виноградима, сејачу и семену)

Зеугма – врста метафоре, случај када је једна реч употребљена два пута у реченици, али једном у дословном, а други пут у неком пренесеном значењу. Пример: Подмазивао је моторе и чиновнике.

Катахреза – противречна фигура која означава супротстављеност између дословног значења речи и њене метафоричнње употребе. Пример: одликовао се свим могућим манама.

Перифраза – фигура којом се нешто описно и индиректно исказује  употребом речи које упућују на основна својства онога о чему се говори, уместо непосредног именовања једном речју која упућује на тај појам. Пример: Преселио се у вечност = умро; Корзиканац = Наполеон.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s