КЊИЖЕВНИ РОДОВИ – ЛИРИКА

Лирика

То је један од три рода у књижевности. у антици није постојао термин којим би се означило то подручје књижевности, различито од епике и драме. Тек у 18. веку настаје појам лирске песме који обухвата посебан књ. род. У почетку је лирика била повезана с музиком и плесом, у паганским обредима. Тај музички елемент омогућава јој да емоцију и мисао уобличи у посебан језик песме. Иако лирска песма није музика, она се користи музичким поступцима и звучним понављањима заснованим на метру и рими, различитим варијацијама тонова, мелодије стиха, говора или интонације. Поред звучног ефекта, за лирику је важна и наглашена осећајност која се изражава помоћу стилских фигура и тропа, различитих понављања и паралелизама, као што су рима, рефрен, анафора, епифора, строфа или употребом посебног стила и лексема.

Традиционалне лирске врсте су:

Химна – означава песму посвећену неком или нечем што човек сматра вредним највећег дивљења и поштовања. Такве песме карактеришу сваку митску културу, нпр. химне у славу богова као израз човековог религиозног осећања. Химна тежи узвишеном тону који се изражава свечаним, лаганим ритмом, а њен склоп мотива састоји се  у набрајању особина оног коме је химна посвећена, као и у наглашавању емоционалног односа самог песника према опеваном предмету. Химна данас живи у оквиру државних химни, химни неких покрета, организација исл.

Ода – песма грчког порекла која се вероватно развила из хорских песама. Углавном је посвећена некој особи или нечему према чему песник осећа приврженост, љубав, поштовање. Грчки песници Пиндар и Алкеј и римски песник Хорације створили су узоре оде који у некој мери важе и данас. Међутим, узвишен и патетичан тон који је карактерисао традиционалну оду, у сваременој књ. замениће подругљив и саркастичан, као и шаљив, нпр: Змај или Петар Прерадовић.

Елегија – у старој Грчкој је то била свака песма писана у елегијском дистиху. Обично је то била љубавна песма. међутим, након Овидијевог Писма из Понта, где је описана туга изгнаника и чежња за домовином, елегија постаје песма која изражава тугу, бол, патњу, жаљење за нечим недостижним. Код нас су је писали Радичевић, Јакшић, В. Илић.

Дитирамб – у почетку је то била песма посвећена  богу Дионису, а касније песма у којој се наглашено износи одушевљење и радост, песма која слави живот до заноса. У почетку је имала обредни карактер са епским елементима, дијалогом и наративним деловима.  Дитирамб се може назвати и анакреонтском песмом, према песнику Анакреонту који ју је и створио. Код нас су га писали Радичевић и Змај.

Епиграм – првобитно је означавао натпис урезан у камену, а затим врло кратку, духовиту и сатиричну песму у којој се крајње сажето излаже тематика, а са неочекиваним крајем се изненађује читалац. Писали су га Симонид и Марцијал, а код нас Прешерн, Матош, Крклец.

Епитаф – надгробни натпис који као песнички облик изражава језгровиту мисао према пролазности живота и људској судбини. Често је духовит и стиричан, а садржи примере изузетне мисаоне лирике.

Идила – назив за лирску песму али и свако дело са темом из сеоског живота. Њен оснивач је теокрит, а прославила се захваљујући Вергилијевим „Буколикама”,па је буколика и синоним за идилу.

Сонет – потиче из провансалске књижевности, потрекло му није разјашњено, а сам назив значи реч или глас.

У облику у ком данас постоји сонет се развио у италији у 13. веку. Прославио га је Петрарка у свом „Канцонијеру”, а већ у 15. и 16. веку је био присутан у свим књижевностима Европе. Основни облик сонета је италијански или Петраркин сонет. Састоји се од два катрена и две терцине или од једне строфе са 8, а друге са 6 стихова распоред риме је АБ БА  у катренима, а у терцету постоји више комбинација при чему је важно да се у терцет не преноси рима из катрена и да они међусобно буду повезани римом најчешће у облику: ЦДЦ ЦДЦ или ЦДЕ ЦДЕ. Сонети су често везани у циклусе. Сонетни венац је назив за  циклус од 15 сонета, у ком се увек последњи стих једног сонета понавља као први идућег, а 15. сонет је направљен од почетних стихова претходних сонета изове се мајсторски сонет или магистрале.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s