Vrste reči

PROMENLJIVE REČI:

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

IMENICE, GLAGOLI, PRIDEVI, ZAMENICE , BROJEVI

NEPROMENLJIVE REČI:

PRILOZI, PREDLOZI, VEZNICI. REČCE, UZVICI

Promenljive reči razlikuju rod (muški, ženski i srednji) i broj (jedninu i množinu).

Glagoli se menjaju po licima (1.,2. i 3. lice).

Ostale promenljive reči menjaju se po padežima.

PROMENLJIVE REČI

IMENICE služe za imenovanje bića, predmeta i pojava:

zajedničke: deda, selo, poštar, jelen, lipa;

vlastite: Jana, Kraljevo, Avala, Dunav, Lipolist;

zbirne: prasad, užad, pilad, nakit, drveće;

gradivne: brašno, pesak, koža;

misaone (apstraktne): misao, zaborav, ljubav, bol;

glagolske: pisanje, šivenje, skretanje, posmatranje;

brojne: trojica, desetorica, sedmorica.

GLAGOLIoznačavaju radnju (čitati), stanje (voleti) ili zbivanje (svanuti).

Oni se dele prema predmetu radnje (glagolski rod) i prema trajanju radnje (glagolski vid).

Glagolski rod:

Prelazni glagoli – radnja ovih glagola vrši se na nekome ili nečemu:

– pozdravitu (prijatelja); podići (kapu); otvoriti (knjigu).

Neprelazni glagoli – radnja ne prelazi na objekat:

-pevati, skakti, sedeti.

Povratni glagoli:

a) pravi povrtani

Subjekat vrši radnju na samom sebi. Povratna rečca se može zameniti zamenicom sebe:

– češljati se, kititi se, obuvati se.

b) uzajamno povratni

Dva subjekta uzajamno vrše radnju jedan na drugom:

– gurkati se, rvati se, grudvati se.

v) nepravi povratni

Radnja se odvija u samom subjektu:

razboleti se, nasmejati se, čuditi se, stideti se.

Glagolski vid:

Nesvršeni glagoli – radnja nije vremenski ograničena:

– slikati, kuvati, peglati.

Svršeni glagoli:

a) početno svršeni glagoli:

– zaleći, zavapiti, zastenjati;

b) završno svršeni glagoli:

– slupati, dovesti, pasti;

v) učestali glagoli:

– lupkati, pucketati, tapkati.

g) dvovidski glagoli mogu biti i svršeni i nesvršeni:

– Tri dana se čula muzika./ Čim sam čula, dotrčala sam.

Pomoćni glagoli su: jesam (skraćeno sam), hteti (skraćeno ću, ćeš, će…) i biti.

PRIDEVI stoje uz imenicu i bliže je određuju:

opisni: simpatičan, plav, srećan;

prisvojni: mamin, Mišin, beogradski, jadranski;

vremenski: letnji, sutrašnji, prošlogodišnji;

gradivni: peščani, mlečni, kožni;

mesni: levi, srednji, desni, gornji, severni;

brojni: dvoji, dvoja, troji, troja, osmori, osmora;

Pridevski vid može biti:

a) neodređeni – odnosi se na neodređeno, nepoznato biće ili predmet i dobija se na pitanje kakav:

– Steva je hrabar dečak.

b) određeni – odnosi se na nešto poznato, o čemu se već govorilo i dobija se na pitanje koji:

– Hrabri dečak je odmah priskočio u pomoć.

KOMPARACIJU (POREĐENJE) PRIDEVA imaju samo određeni pridevi.

Poređenje prideva:

a) komparativ– prvi stepen poređenja, gradi se dodavanjem nastavaka -i, -iji, -ji ili -ši na pozitiv (osnovni oblik prideva)

– tup/tuplji; krut/krući; mek/mekši; vedar/vedriji.

Neki pridevi imaju nepravilnu komparaciju:

-dobar/bolji/najbolji; zao/gori/najgori; malen/manji/najmanji; velik/veći/najveći.

b) superlativ – drugi stepen poređenja se gradi dodavanjem prefiksa naj- ispred komparativa:

– najstrašniji; najgromoglasniji.

Postoje pridevi koji nemaju komparaciju:

– nag, mutav, mrtav, živ, bos, go.

ZAMENICE  zamenjuju imenice ili prideve:

imeničke: lične (ti, mi), povratne (se), upitno-odnosne (ko, šta), neodređene (neko, nešo), odrične (niko, ništa), opšte (svako, iko);

pridevske: prisvojne (tvoj, njen), upitno- odnosne (koji, čiji, kakav), neodređene (nečiji, nekakav), odrične (ničiji, nikakav), opšte (svačiji, svakakav, ikakav), pokazne (taj, to, ono).

BROJEVI određuju koliko nečega ima na broju:

osnovni: dva, pet, trideset jedan (2, 5, 31);

redni: drugi, peti, trideset prvi (2.,5.,31.) ili (ll, V, XXXI);

zbirni: troje, šestoro, petanaestoro.

Slaganje prideva, zamenica i brojeva sa imenicom uz koju stoje u rodu, broju i padežu, naziva se kongruencija.

NEPROMENLJIVE REČI

PRILOZI stoje uz glagole i određuju vreme (sutra), mesto (tamo), način (ručno), količinu (malo) i uzrok (stoga) vršenja radnje.

Mogu stajati i uz prideve:

odveć veliki.

Neki prilozi imaju komparaciju:

-nisko/niže/najniže.

PREDLOZI stoje ispred imenskih reči (u kući, sa mamom, ispred automobila, pored plave zgrade…)

VEZNICI povezuju reči među kojima stoje. Neki od njih su:

– ako; a; i; ili; pa; da; te.

Mogu povezivati i dve rečenice. U tom slučaju, druga rečenica počinje veznikom.

– Ona je sve donela. A gde si ti tada bio?

REČCE su reči bez stvarnog značenja. Značenje dobijaju tek kada su smeštene u neki kontekst:

– li; doduše; međutim; možda.

UZVICI izražavaju osećanja i raspoloženja (strah, bol, radost):

-uh; oh; joj; kuku.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s