PADEŽI

NOMINATIV

Ovim padežom imenujemo bića i predmete.

Dobijamo ga na pitanja KO? ŠTA?

Uz njega nikada ne stoje predlozi.

U rečenici preuzima funkcije:

a) subjekta

Ana piše pesmu.

b) imenskog dela predikata

– On je dobar drug.

v) atributa

Veseli ljudi pevaju.

g) apozicije

– Miloš, moj otac, bio je užar.

d) cele rečenice

Sladoled!

GENITIV

Genitiv je padež koji se dobija na pitanja KOGA? ČEGA?

Može biti bez predloga.

a) deoni (partitivni) genitiv označava deo ili količinu nečega:

– Daj mi malo vode.

b) ablativni genitiv nam govori od čega se nešto odvaja, od čega ili odakle neko ili nešto potiče (može biti i s predlogom):

– Ona se još nije oslobodila predrasuda.

– Taj sir potiče iz Arilja.

v) kvalifikativni genitiv označava kakvoću (kvalitet, osobinu) bića ili predmeta:

– Iva je devojka dugih nogu.

– Okači to na onaj čiviluk crvene boje.

g) (vremenski (temporalni) genitiv izražava vreme vršenja radnje (može biti i spredlogom):

– Vera plače svake noći. 

Pre časa matematike svi su se umirili.

d) subjekatski genitiv:

– Čulo se zavijanje sirena.

đ) objekatski genitiv:

– U mojoj korpi ima raznog voća.

e) genitiv zaklinjanja i čuđenja:

– Ne grdi me, sreće ti.

– Dobre li čorbe!

Genitiv s predlozima:

a) genitiv mesta

Ispod kreveta ima puno prašine.

-Izvukao je sablju iz korica.

b) genitiv za način:

Od svoje volje prekide druženje.

v) genitiv za uzrok i cilj:

– Nevena je pohvaljena zbog dobrog vladanja.

g) genitiv pripadanja:

U Milice, nevernice, duga kosa i lažljivo srce.

DATIV

Dativ se dobija na pitanja KOME? ČEMU?

Ovaj padež može biti s predlozima i bez njih.

a) dativ namene:

– Napisaću poruku Bojanu.

b) dativ pravca ili cilja kretanja:

– Pođoh sestri da je razveselim.

– Uputila se ka Oplencu.

v) prisvojni (posesivni ) dativ:

Mornaru su leđa bila sva u ožiljcima.

g) dativ koristi i štete:

Stefanu su porušili kuću.

d) dativ kao logički subjekat:

Mami se čini da je niko ne sluša.

đ) dativ kao nepravi objekat:

– Jeste li joj popravili ocenu?

e) dativ suprotstavljanja:

– Nije došao na igranku, uprkos tvom pozivu.

Uz dativ idu predlozi: k, ka, prema, blizu, nasuprot, uprkos.

AKUZATIV

Četvrti padež, akuzativ, dobija se na pitanja KOGA (vidim) i ŠTA (primećujem)?

Akuzativ bez predloga:

a) akuzativ u funkciji pravog objekta

– Lazar je zgazio mrava.

– Mladić je poljubio devojku.

b) akuzativ za meru i količinu

– Nisam je video celu sedmicu.

v) akuzativ želje

 Dobar dan vam želim.

g) akuzativ kao logički subjekat

Goricu je stid što je odala tvoju tajnu.

d) akuzativ za vreme

To jutro sam rano ustao.

Akuzativ s predlozima

a) akuzativ mesta

– Trčao je uz obalu.

b) akuzativ za vreme

– Doći ću u sredu.

Otišli su pred sami mrak.

v) akuzativ za način i sredstvo

– Pili su sok uz šalu i pesmu.

– Budili smo se uz cvrkut ptica.

g) akuzativ za uzrok

– Pohvaljen je za svoju marljivost.

d) akuzativ namere i cilja

– Dao je sve za svoje ideale.

đ) akuzativ namene

– Kuvam supu za svoju decu.

VOKATIV

Umesto pitanja, dobijamo ga na uzvik HEJ!

Vokativ ne stoji uz predloge.

U rečenici ga odvajamo zapetama.

a) vokativ dozivanja i obraćanja:

– Slušaš li ga, Bojana?

– Sedi, Ognjene, da ti nešto ispričam.

b) subjekat u narodnim pesmama (tada se ne odvaja zarezom, jer preuzima ulogu nominativa):

– Progovara Orloviću Pavle.

INSTRUMENTAL

Šesti padež dobija se na pitanja: S KIM? ČIM?

Instrumental može biti s predlozima i bez njih:

a) instrumental kao sredstvo ili oruđe

– To je napisano crnim mastilom.

– Iseci taj kolač oštrim nožem.

b) instrumental za društvo

– Darko često šeta sa svojom prijateljicom.

v) instrumental za mesto

Kućom se širio miris tamjana.

– Stojim pred vratima i čekam je.

g) instrumental za vreme

Godinama nisam čuo ništa o njemu.

d) instrumental za način

– Išao je lakim korakom.

S radošću iščekujem da se spusti veče.

đ) instrumental za uzrok

– Nezadovoljna sam Milanovim uspehom u školi.

Uz instrumental stoje predlozi: s(a), među, nad, pod, pred, za.

LOKATIV

Lokativ se dobija na pitanje O KOME? O ČEMU (govorim)?

Ovaj padež ne može stajati bez predloga.

a) nepravi objekat:

– Pisao sam o jednom događaju iz detinjstva.

b) lokativ za mesto

U mojoj sobi je veoma hladno.

v) lokativ za vreme

U nedelju ćemo ići u bioskop.

g) lokativ za način:

– Neka vam život prođe u veselju.

Uz lokativ idu predlozi: na , o, po, u, pri, prema.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s